Willkommen auf den Seiten des Auswärtigen Amts

Autorski članak saveznog ministra spoljnih poslova Hajka Masa povodom 30 godina od pada Berlinskog zida

Bundesaußenminister Heiko Maas

Bundesaußenminister Heiko Maas, © Thomas Imo/photothek.net

04.11.2019 - Članak

Gde ste bili Vi kad je pao Berlinski zid?

Na ovo pitanje spreman odgovor ima svaki građanin Evrope koji je doživeo 9. novembar 1989. godine. Jer kad su Nemci iz Istočne i Zapadne Nemačke pre trideset godina, uz suze radosnice, pali jednom drugome u zagrljaj, tada nije samo okončana podela Nemačke. Sa padom Zida pala je i Gvozdena zavesa koja je 40 godina razdvajala naš kontinent.

Dakle, 9. novembra, mi Nemci slavimo ne samo pad Zida, već odajemo počast hrabrosti koju su ljudi u celoj srednjoj i istočnoj Evropi iskazali, usvojivši slobodu i demokratiju. Slavimo Evropu koja je danas – uz malobrojne izuzetke – na svoju sreću ponovo ujedinjena.

Mi Nemci smo svesni kome dugujemo zahvalnost za tu sreću. To su bile stotine hiljada istočnih Nemaca koji su izašli na ulice, boreći se za slobodu. To su, takođe, radnici brodogradilišta u Gdanjsku, to su pevajući revolucionari u baltičkim zemljama, to su Mađari koji su prvi rastrgli Gvozdenu zavesu, to su inicijatori Povelje 77 u Pragu, demonstranti u Bratislavi koji su nosili sveće, to su pobunjenici u Temišvari – to su sve ove žene i muškarci čija je volja za slobodom srušila zidove i bodljikavu žicu. I to su, takođe, naši prijatelji i saveznici na Zapadu, ali i Gorbačovljeva politika Glasnosti i Perestrojke koja je raskrčila put ka ponovnom ujedinjenju.

Nemačko jedinstvo je takođe bio poklon Evrope Nemačkoj – i to na kraju jednog veka tokom kojeg su Nemci ovom kontinentu doneli nezamislivu patnju.

Sve to nas Nemce obavezuje da zaokružimo ujedinjenje Evrope, da izgradimo Evropu koja počiva na vrednostima i snovima onih koji su 1989. izašli na ulicu boreći se za slobodu i demokratiju. Tome težimo, pogotovo naredne godine kada, 30 godina nakon ponovnog ujedinjenja, preuzmemo predsedavanje Evropskoj uniji.

Spasavanje evropske valute, beskonačna rasprava o prijemu i raspodeli izbeglica – sve je to u Evropi dovelo novih linija razdvajana. Sa Bregzitom doživljavamo kako po prvi put u istoriji jedna članica Evropske unije napušta tu zajednicu. I u mnogim zemljama Evrope su sve popularniji oni koji pokušavaju da nas ubede da je manje Evrope bolje za nas.

Međutim, sasvim je očigledno je da ćemo u ovom svetu opstati jedino ako mi Evropljani udružimo snage, jer niko od nas ne može sâm da reši ta četiri velika izazova s kojima se širom sveta suočavamo, a to su globalizacija, klimatske promene, digitalizacija i migracije. Verbalni apeli iz Berlina ili Pariza nemaju efekta u Moskvi, Pekingu i nažalost sve češće ni u Vašingtonu. Presudnu ulogu ima jedino glas Evrope. Stoga je krajnje vreme da u Evropi odluke koje su donesene isključivo na osnovu nacionalnih interesa pojedinih država postanu deo prošlosti.

• Zajedno moramo prema zemljama kao što su Rusija i Kina da definišemo i sprovedemo u delo evropsku politiku za čiju nam je realizaciju potrebna delotvornija evropska diplomatija. No povrh svega, svi mi moramo da pokažemo veću fleksibilnost. Sa 27 pojedinačnih pristupa na nacionalnom nivou osuđeni smo na propast.

• Zajedno moramo da učinimo više da ublažimo konflikte u našem okruženju, na Donbasu, u Siriji i u Libiji. U tu svrhu treba ojačati instrumente Evrope za mirno rešavanje konflikata. A uz to, potrebna nam je jedna evropska odbrambena zajednica, komplementarna sa NATO savezom, a koja, pak – po potrebi – može i samostalno da deluje.

• Zajedno moramo da se borimo za očuvanje međunarodnog poretka i da postanemo klica za savez multilateralizma, jer od očuvanja tog međunarodnog poretka zavisi mir i na našem kontinentu.

• Zajedno moramo da preuzmemo vodeću ulogu u zaštiti klime. Potrebne su hrabre političke odluke i pravi društveni napor ako želimo da naš kontinent do sredine veka bude klimatski neutralan. Od našeg uspeha zavisi budućnost naše dece.

• Zajedno moramo da ojačamo evropsku privredu kako nas ne bi samleli u trgovinskom sporu i tehnološkom takmičenju između Kine i SAD. Prema tome, naredni budžet Evropske unije mora da bude budžet budućnosti koji predviđa investicije u oblasti naučnog istraživanja, visokih tehnologija i digitalizacije. Samo na taj način obezbedićemo prosperitet Evrope.

• Zajedno moramo da obezbedimo i unutrašnje jedinstvo naše Unije. Evropa je jaka ako svojim građankama i građanima pruža socijalnu sigurnost, ako se izbalansiraju ne samo privredni nego i naši socijalni standardi. Uz to, Evropa je jaka ako ispoštujemo i sprovedemo u delo vrednosti kao što je vladavina prava.

Te jeseni 1989. se pokazalo šta mi Evropljani možemo postići kad prevaziđemo nacionalne granice, koju snagu imamo kad se borimo za slobodu i demokratiju, za pravo i pravdu. To je snaga koja ruši zidove i granice. To je snaga kojom možemo da zastupamo svoje vrednosti i interese u sve autoritarnijem svetu.

Svetu je potrebna hrabrost Evrope da se bori za slobodu, ona hrabrost iz 1989. Ajde da se konačno usudimo da budemo Evropljani, da delujemo evropski, bez onog ALI i AKO!

Na početak stranice