Dobro došli na stranice Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke

Обраћање министра спољних послова Савезне Републике Немачке и посланика Бундестага Хајка Маса на отварању конференције „Млади, миграције и демографски изазови на Западном Балкану“

Bundesaußenminister Heiko Maas

Bundesaußenminister Heiko Maas, © Thomas Imo/photothek.net

29.10.2020 - Članak

У Берлину, 28. октобра 2020.


Драге колегинице и колеге,

Ваше екселенције,

Поштоване даме и господо,

Свесни смо били чињенице још пре девет месеци, кад смо по први пут били на удару пандемије КОВИД-19, да у потпуности морамо да редефинишемо свој програм за председавање Савету Европске уније.

Борба против вируса нас је натерала да поставимо јасне приоритете.

Решили смо да се фокусирамо на земље у нашем окружењу – на истоку, на југу и посебно на југоистоку, јер је ова криза свима нама недвосмислено дала до знања да смо ми у Европи једна породица.

Управо зато смо овој конференцији посветили посебну пажњу. Међутим, тек ваше присуство је сврстава међу кључне догађаје нашег председавања Савету Европске уније.

Зато желим да захвалим свима вама што сте се одазвали нашем позиву, посебно мојим колегиницама и колегама са Западног Балкана и представницима Европске комисије!

 

Захвални смо, такође, Асоцијацији за Југоисточну Европу и Институту Аспен који су заједно с нама домаћини ове конференције.

Дозволите да свима вама упутим срдачну добродошлицу!

Поштоване даме и господо,

Понеки од вас сигурно знају да сам ових дана због Ковида неко време спровео у кућној изолацији. Било је то за мене занимљиво искуство. Уместо своје уобичајене рутине одласка на службени пут, на састанке и конференције, одједном сам имао времена за себе.

Дакле, почео сам да читам књиге које су се нагомилале на мом ноћном ормарићу, међу њима и роман немачког аутора босанског порекла и прошлогодишњег добитника Књижевне награде Немачке Саше Станишића „Порекло“ или „Где су ти корени“.

“Наше порекло”, цитирам из романа, “то су оне слатко-горкасте коинциденције које нас воде овамо или онамо.”

Имајући у виду да сам рођен у Сарској области, региону који је у историји час био део Француске, час део Немачке, ова реченица ме снажно подсећа на пресудну улогу коју имају одреднице као што је „земља порекла“ или „националност“. Поготово, ако се томе још дода одредница место рођења.

На том примеру се такође види како миграција може да промени наше перспективе, како повезује земље и људе, како шири видике и пружа нове прилике – без обзира на све изазове.

Према томе, дозволите да на самом почетку истакнем да циљ ове конференције није да зауставимо миграције. Три деценије после пада Гвоздене завесе свесни смо чињенице да су били осуђени на пропаст сви они који су покушали да се томе супротставе.

Слободно кретање је урезано у генетски код Европске уније и услов за припрему младих за живот у глобализованом, међусобно конектованом свету.

С друге стране, поштоване даме и господо, не можемо да се оглушимо о проблеме које одлив мозгова проузрокује у земљама Западног Балкана.

А подаци су запањујући:

  • Према подацима часописа The Economist ће се број становника Босне и Херцеговине до 2050. године смањити за трећину у односу на исти број из 1990. године. Слични су подаци за Албанију и Србију.
  • А према истраживањима Савета за регионалну сарадњу 71 посто младих са Западног Балкана размишља о одласку у иностранство.

Веће плате свакако јесу пресудне за одлазак у иностранство.

Међутим, кад говоримо о емиграцији са Западног Балкана, нису само у питању економске прилике, како то потврђује студија коју је недавно спровела фондација Фридрих Еберт. Млади су често истакли да нису задовољни са системом образовања, здравственом и социјалном системом, са запошљавањем на основу познанства, а не на основу личног учинка, и са корупцијом.

Са додатним проблемима се суочавају мањине. Многи млади Роми, например, жртве су дискриминације.

На једном од мојих путовања сам имао прилику да разговарам са девојком из Скопља која ми је рекла да „се људи у овом региону још увек боре са аветима прошлости, уместо да гледају у будућност. Они који верују у будућност, одлазе.“

Поштоване даме и господо,

То је то што морамо да променимо.

И ја бих вам данас изнео предлог од три тачке:

Као прво, треба да уложимо у будућност.

Због пандемије компаније све више размишљају о томе да место производње преместе у Европу. Географски положај земаља Западног Балкана је идеалан.

Европска комисија је пре три недеље представила свој Економско-инвестициони план за Западни Балкан који је фокусиран на зелену и дигиталну економију и подржава повезаност. Износ од девет милијарди евра, колика је вредност овог плана, представља снажан подстицај економској транзицији у овом региону.

Међутим, основ за успешне инвестиције је спровођење реформи, и то реформи које једино могу покренути ваше владе, сузбијајући корупцију и бирократију. Најновији извештај Европске комисије недвосмислено приказује где је потребан већи ангажман.

Владавина права и одговорно управљање земљом остају на врху приоритета. И то не зато што то Европска унија захтева, већ зато што је то у интересу ваших грађана и ваше привреде.

У свему томе ми вам пружамо подршку.

Надамо се да ће државе Западног Балкана на овогодишњем самиту Берлинског процеса којим председавају Северна Македонија и Бугарска покренути следећу фазу успостављања Регионалног економског простора, дајући снажан импулс економском расту кроз имплементацију четири слободе Европске уније у региону.

Окосница регионалне сарадње, свакако, јесу добросуседски односи.

То ме води до друге тачке мог предлога: дајте да демоне прошлости коначно оставимо иза нас! Они само блокирају пут ваше земље у бољу будућност.

То се посебно односи на Косово и Србију.

Крајње је време за споразумно решење.

Зато сам веома захвалан Мирославу Лајчаку што је у јулу обновио дијалог уз посредовање Европске уније. И потпуно се слажем са његовим ставом да свеобухватном, одрживом и правно обавезујућом споразуму нема алтернативе.

Овакав корак захтева снажну политичку вољу. У том контексту очекујем да ће лидери у Београду и Приштини показати ту вољу кроз конструктивну комуникацију која ће отворити пут у нову еру.

Што пре кренете, тим боље ће то бити за стабилност целог региона. И тим брже ћете деблокирати пут Косова и Србије у Европску унију.

Исто важи и за Босну и Херцеговину. Ове године обележавамо 25. годишњицу од потписивања Дејтонског мировног споразума. Међутим, ова земља је до данашњег дана подељена и пуца по етничким шавовима.

У земљи која је кандидат за чланство у Европској унији, националистичкој агитацији, порицању ратних злочина или глорификацији ратних злочинаца просто није место.

Недавно усвајање ревидиране Националне стратегије за процесуирање ратних злочина зато представља важан корак. И охрабрујући је сигнал што ће се у Мостару по први пут после 12 година одржати локални избори.

Поштоване даме и господо,

То је пут који води у бољу будућност, пут којим ми желимо да идемо, заједно са вама.

Тиме сам се дотакао своје треће и последње тачке:

У нашем је заједничком стратешком интересу да се ваше земље придруже Европској унији.
Тамо им је место.
Тамо већина ваших младих људи види своју будућност.

А ако Европска уније не дође до њих, они ће доћи до ње.

Бројке просто говоре за себе.

Пре придруживања Европској унији, 2001, 75 посто младих у Румунији је хтело да напусти своју домовину. Данас две трећине њих жели да остане. Надамо се истом развоју и у земљама Западног Балкана.

Подузели смо током ове године неколико важних корака како бисмо постигли тај циљ и подстицали европске интеграције.

  • На самиту у Загребу у мају ове године, Европска унија и земље Западног Балкана су изразиле своју приврженост проширењу уније и спровођењу неопходних реформи.
  • Отворили смо врата за преговоре о придруживању са Албанијом и Северном Македонијом. Планирамо да ће се прва међувладина конференција са Северном Македонијом одржати пре завршетка немачког председавања Савету Европске уније. Исто то важи, уколико то околности дозвољавају, и за Албанију.

Поштоване даме и господо,

У свом уводу сам споменуо девојку коју сам срео у Скопљу, она која ми је рекла да сви ти млади који верују у бољу будућност одлазе у Европску унију.

Како би било да јој покажемо да је та будућност наша заједничка?

  • Да су наше судбине међусобно повезане, не само географски, већ нашим избором. 
  • Да заиста делимо исте вредности.
  • И да подржавамо отворена друштва, у којима свако може да успе, без обзира на свој пол или сексуалну оријентацију, своју етничку, националну или верску припадност.

Сматрам да бисмо могли да је убедимо да своју будућност оствара у својој домовини.

У Северној Македонији.

На Западном Балкану.

У срцу Европе.

Захваљујем на вашој пажњи!

И још једном хвала што сте нам се данас придружили!

Na početak stranice