Willkommen auf den Seiten des Auswärtigen Amts

Priča o izuzecima koji treba da postanu pravilo

Članak

Socioekonomska situacija Roma u Srbiji često dovodi do toga da oni napuštaju školovanje odmah nakon osnovnog obrazovanja. Retko nalaze posao. Međutim, ima dobrih primera koji svedoče o tome da se uz malo podrške taj trend može promeniti.

Socioekonomska situacija Roma u Srbiji često dovodi do toga da oni napuštaju školovanje odmah nakon osnovnog obrazovanja. Retko nalaze posao. Međutim, ima dobrih primera koji svedoče o tome da se uz malo podrške taj trend može promeniti

Friseurin
Friseurin© Deutsche Botschaft
Friseurin
Friseurin© Deutsche Botschaft
Statistički podaci ukazuju na to da postoji duboki jaz između romske i većinske populacije u odnosu na stopu diplomiranja i stopu zaposlenosti. Dosad udeo mladih Roma završenom srednjom školom iznosi 11,5 odsto u poređenju sa 88 odsto mladih iz većinske populacije. Slična je situacija sa stopom zaposlenosti mladih Roma – 14 odsto u poređenju sa 38 odsto mladih iz većinske populacije. Vlada Savezne Republike Nemačke zato je, u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, odlučila da pruži podršku Fondu za obrazovanje Roma u Srbiji (Roma Education Fund, REF), koji već godinama uspešno radi na povećanju stope diplomiranja Roma srednjoškolaca i studenata i osnaživanju njihovih šansi u pronalaženju posla. Rezultat ove saradnje je projekat „Unapređivanje mogućnosti za obrazovanje i integraciju Roma u Srbiji“, koji u ime vlade Savezne Republike Nemačke realizuje Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW). U okviru projekta se, između ostalog, na godišnjem nivou obezbeđuje 500 stipendija za Rome u srednjoškolskom stručnom obrazovanju i niz stručnih obuka za pripadnike romske nacionalnosti nakon završetka srednje škole.„Od četvrtog razreda osnovne škole želela sam da budem frizer“, kaže Ljiljana Dinić, 16-godišnja učenica drugog razreda Škole za negu lepote u Beogradu, jedna od 500 učenika romske nacionalnosti koje kroz srednju školu prati pomenuta stipendija. Ljiljana je, vidi se već na prvi pogled, dete iz dobre porodice i verovatno bi uspela da završi srednju školu. Stipendija je, sudeći po njenoj priči, sa njenog životnog puta isključila onu često presudnu reč „verovatno“. I to ne samo zbog novčanog iznosa koji prima tokom školovanja, već i zbog svega ostalog što stipendija uključuje, a što utiče na njen doživljaj škole i onoga što može da postigne u životu: „Stipendija mi posebno znači na početku školske godine jer od tog novca mogu da kupim opremu koju svi učenici moraju da imaju: fen, četke, navijače… Dopada mi se u školi, nastavnici se zaista trude da nas nauče. Planirala sam da završim tri razreda, pa da se onda zaposlim, ali sada sam odlučila da ću upisati i četvrti stepen za scenskog maskera i vlasuljara“, objašnjava nam tokom razgovora Ljiljana i ovim zaključkom kao da daje šlagvort svojoj mentorki.„Radeći u školi uverila sam se da zaista ima fantastičnih učenika romske nacionalnosti koji zbog socijalno nestimulativne sredine nisu bili u mogućnosti da nastave školovanje. Zato sam odlučila da pomognem koliko mogu. Kao mentor ne pratim samo njihove ocene i redovno pohađanje nastave, već i to kako se osećaju u školi, da li imaju probleme, kako se druže... Stipendija je doprinela i da imamo bliži odnos i sa roditeljima. Sada nam se mnogo češće obraćaju i dogovaramo se o mnogim stvarima. Ponekad se čujemo i da vidimo da li su iz škole stigli pravo kući“, kaže uz osmeh Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote. Očigledno veoma okrenuta svojim „stipendistima“, kojih sada ima pet, gospođa Oreščanin zaokružuje svoj doživljaj ovog programa veoma optimističnim rečima: „Na moje zadovoljstvo, uverila sam se da njihova motivacija raste iz godine u godinu. Najčešće dođu i upišu prvu godinu samo da bi završili najniži stepen, da bi imali neki zanat u rukama. Onda kada vide da mogu, počnu da prepoznaju svoje potencijale i žele više, što je dobro za njih, ne samo dok su u školi već i kasnije u pogledu šansi da nađu zaposlenje.“

Škola za negu lepote jedna je od 161 škole sa kojom na ovom projektu sarađuje REF, uz posredovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije. Interesovanje za stipendije, kaže Nataša Kočić Rakočević, menadžerka REF projekta za Srbiju, svake godine raste. Posebno zato što je stipendijom data šansa da upišu srednju školu onim učenicima koji sa prosekom između 2,5 i 3,5 u tome ne bi uspeli. Projekat stipendija za učenike srednjih škola koji vodi REF inače traje od školske 2007/2008. godine.

Friseur
Friseur© Deutsche Botschaft
Gaši Orhan, kao i Ljiljana, uči da postane frizer. Ali je njegov put do ostvarenja ovog cilja malo drugačiji. „Završio sam pekarsku školu jer sam mislio da ću lakše da nađem posao. Probao sam preko biroa i nisam uspevao. Išao sam na neke razgovore, ali rekli su mi da moram da imam dve godine prakse pre nego što dobijem platu. Onda sam počeo da šišam brata i komšije i svidelo mi se. Zato sam to izabrao kada su kod nas u naselje došli ljudi iz udruženja da nam ponude razne obuke“, objašnjava nam Gaši dok sedimo u prijatnom ambijentu Akademije „Nešić“ u Kragujevcu, u kojoj već mesec dana, zahvaljujući projektu „Unapređivanje mogućnosti za obrazovanje i integraciju Roma u Srbiji“, pohađa obuku za frizera.

Gaši veruje da će u narednih mesec dana koliko traje obuka naučiti dovoljno da nakon toga ostvari svoj san – da ima frizerski salon. Njegov mentor Đorđe Nešić, treća generacija iz porodice koja se bavi ovim zanatom, kaže da je to, ako se sklope i druge okolnosti, sasvim moguće. „Mislim da Gaši može da radi samostalno kada završi obuku. To pre svega zavisi od fokusiranosti i motivacije, a Gaši to ima. Baš je posvećen učenju. Lično bih voleo da u tome uspe jer bi to značilo da smo na obuci stvorili dobrog frizera.“ Mentorska podrška, koju Gaši dobija tokom obuke, podrazumeva intenzivan rad sa mentorom tri puta nedeljno. Takođe je u okviru projekta organizovano pet radionica karijernog vođenja i profesionalnog savetovanja sa ukupno 12 instruktora i 61 učesnikom. U saradnji sa Centrom za menadžment, sprovedene su i stručne obuke za 42 kandidata u skladu sa njihovim interesovanjima. Ukupno šest kandidata REF-a imalo je priliku da pohađa 40 časova IT obuke, koju je organizovala kompanija „Smart New Frontier Group“, dok 27 kandidata trenutno pohađa 120 časova stranih jezika, engleskog i nemačkog, koje organizuje kompanija „Lingua“.

Povezani sadržaji

Na početak stranice