Sticanje prava svojine na nepokretnostima
u Srbiji od strane stranih državljana

Sticanje prava svojine na nepokretnostima od strane stranih stranih fizičkih lica regulišu odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa od 20. juna 1996. godine kako sledi:

O pitanju neophodnosti obavljanja delatnosti (v. čl. 82a.) kao i o pitanju uzajamnosti može sud ili, u pojedinačnom slučaju, jedno od zainteresovanih lica zatražti mišljenje ministarstva nadležnog za poslove pravde (v. član 82v.).

Ostalo je otvoreno pitanje da li strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Srbiji, ima pravo da kupi zemljište i da na njemu izgradi kuću. Dozvolu izdaje nadležni organ opštine na čijoj se teritoriji nalazi kupljeno zemljište. Strano fizičko lice, načelno, nema pravo da izgradi kuću na zakupljenom zemljištu. Preporučujemo da se u tom slučaju konsultujete sa advokatom. U datom slučaju će vam koristiti spisak advokata Ambasade, gde ćete naći i advokate koji govore nemački.

Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, državljanima Evropske unije je od 01.09.2017. odobreno da steknu pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade, pod uslovom da najmanje 10 godina ima stalno nastanjenje u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalazi dotično poljoprivredno zemljište (Zakon o poljoprivrednom zemljištu, član 72 đ), da ga već najmanje tri godine obrađuje, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, te da u svojini ima mašine i alat za obradu zemljišta. Maksimalna veličina poljoprivrednog zemljišta na kojem građanin EU ima pravo da stekne pravo svojine iznosi dva hektara. Državljaninu EU nije dozvoljeno sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi na udaljenosti do 10 km od granice Republike Srbije.

Strano fizičko lice može bez problema i nasleđivanjem sticati pravo svojine na nepokretnostima (to obuhvata zemljišta, kuće, stanove). Nije potrebno pokrenuti poseban postupak izdavanja dozvole. Za sprovođenje promena u katastru neophodno je pribaviti ostavinsko rešenje izdato u Srbiji, pri čemu nije važno koje državljanstvo poseduju naslednici. Takođe ne postoje nikakva ograničenja kada je u pitanju dalja prodaja ili izdavanje gore navedenih nepokretnosti

Pravo svojine na nepokretnostima od strane stranih državljana

Strano fizičko lice, u načelu, ima jednaka vlasnička prava kao i domaće lice. Promena državljanstva, npr. prijemom u državljanstvo druge države uz otpuštanje iz srpskog državljanstva, ne dovodi do automatskog gubitka prava svojine na nepokretnostima s obzirom da za uknjižbu nije potrebna potvrda o državljanstvu. Samim tim ne nastaje ekonomski gubitak.