Razvod braka u inostranstvu: Da li je potrebno priznanje razvoda u Nemačkoj?

Sudske odluke u bračnim sporovima koje su donete u jednoj od država članica Evropske unije (osim Danske), priznaju se u ostalim državama članicama bez posebnog sudskog postupka, pri čemu državljanstvo učesnika nije merodavno. Ni za naknadni upis u matične knjige više nije potreban poseban postupak, ukoliko je sudska odluka u jednoj od država članica EU pravosnažna bez mogućnosti da se ospori redovnim pravnim lekovima. Samim tim postupak priznanja u državama članicama EU nije potreban (osim u Danskoj). Odluka se neće priznati jedino u slučaju teških propusta u sudskom postupku ili ukoliko sudska odluka doneta u inostranstvu nije kompatibilna sa zakonodavstvom Savezne Republike Nemačke (čl. 109. stav 1. tačka 4. Zakona o sudskim postupcima za uređenje porodičnih odnosa ). Međutim, uvek možete pokrenuti postupak priznavanja strane sudske odluke, ukoliko to želite.

Za sve druge strane sudske odluke, dakle i za odluke srpskih sudova, koje se odnose na ništavnost, poništenje ili razvod braka, ili kojom se ustanovi postojanje ili nepostojanje već sklopljenog braka, u načelu, treba pokrenuti postupak za njihovo priznavanje kod mesno nadležne pokrajinske Uprave za pravosuđe. Pri tom je pravni osnov čl. 107. stav 1. Zakona o sudskim postupcima za uređenje porodičnih i drugih odnosa među građanima (FamFG). Po nemačkom zakonodavstvu se brak nemačkog državljanina koji je razveden pred srpskim sudom smatra i dalje važećim, ako nije priznata odluka o razvodu braka od strane nadležnih nemačkih organa.

Postupak priznavanja jedino nije obavezan, ukoliko se radi o odlukama suda ili drugih organa one države čije su državljanstvo oba bračna druga imala u trenutku donošenja odluke, međutim, i tada je moguće pokrenuti postupak priznavanja, ukoliko postoji poseban pravni interes. On postoji, na primer, kada je potrebno da se na pravno obavezujući način razjasni porodično stanje lica zbog sudskih postupaka koji se vode nakon razvoda ili zbog poreskog prava ili obaveze prijavljivanja prebivališta.

Nadležnost: Mesno nadležna je ona Uprava za pravosuđe nemačke pokrajine u kojoj jedan od bračnih drugova ima prebivalište ili - ukoliko nijedan bračni drug ne živi u Nemačkoj - one pokrajine u kojoj će se zaključiti novi brak. Ukoliko nijedan bračni drug nema prebivalište u Nemačkoj, nadležnost prelazi na Upravu za pravosuđe u Berlinu (videti dole).

Podnošenje zahteva: Odluka o priznavanju se donosi isključivo na zahtev. Pravo na podnošenje zahteva, sem supružnika, ima svako lice koje može da dokaže pravni interes da se pitanje statusa reši (na primer verenici, kasniji bračni drugovi ili naslednici). Za detaljnije informacije, na primer o podnošenju zahteva, potrebnoj dokumentaciji ili taksama, obratite se organu koji je u datom slučaju nadležan. Taksa se određuje u zavisnosti od primanja podnosioca zahteva i iznosu između 10,00 i 310,00 €.

Ovde ćete naći kontaktne podatke Uprave za pravosuđe Senata u Berlinu:

Razvod braka u Nemačkoj: Kako se određuje merodavno pravo?

Od 21. juna 2012. godine je na snazi Uredba Evropske unije („Rim III“) kojom se određuje merodavno pravo prilikom razvoda braka. Ukoliko supružnici nisu sporazumno izabrali merodavno pravo, razvod i odvojeni život podležu „pravu one države u kojoj supružnici u trenutku podnošenja zahteva za razvod imaju svoje prebivalište“. Izjava o izboru merodavnog prava treba da bude overena od strane notara. Nemački sudovi se stoga, u načelu, ravnaju prema zajedničkom prebivalištu supružnika.

Nemački državljani koji, na primer, žive i rade u Srbiji, po pravilu, imaju svoje prebivalište zajedno sa svojim bračnim drugom u Srbiji. Ukoliko nisu izabrali drugo merodavno pravo, na njihov razvod će se primeniti srpsko pravo. Ukoliko jedan od supružnika ili oba premeste svoje prebivalište u drugu državu postoji mogućnost da će se primeniti drugo pravo u slučaju razvoda. Detaljne informacije o Uredbi „RIM III“ i o mogućnostima izbora merodavnog prava ćete naći ovde.

Razvod braka u Nemačkoj: Postupak priznavanje u Srbiji

Odluke stranih sudova u Srbiji su, u načelu, jedino pravosnažne, ukoliko su priznate od strane nadležnog srpskog suda. Priznanje odluke o razvodu braka stranog suda u Srbiji vrši sud koji je mesno nadležan po mestu prebivališta ili po mestu rođenja lica koje podnosi zahtev za priznavanje.

Ambasada nije ovlašćena da pokrene postupak priznavanja strane sudske odluke. Informacije o postupku ćete dobiti od nadležnih srpskih organa ili preko advokata. Ambasada ne daje informacije o srpskom zakonodavstvu u vezi sa razvodom. Obratite se advokatu vašeg izbora radi konsultacije. U Srbiji ima i advokata koji znaju nemački jezik i mogu da vam pomognu (videti spisak advokata).