Novi zakon za određivanje primenljivog režima imovine

Dana 29.01.2019. godine stupile su na snagu dve uredbe Evropske unije (EUGüVO i EuPartVO) Koje regulišu Koje će se pravo primenjivati za određivanje važećih propisa o režimu imovine u braku odnosno registrovanom partnerstvu.

Sudovi u Belgiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj, Grškoj, Italiji, Hrvatskoj, Luksemburgu, na Malti, u Holandiji, Austriji, Portugaliji, Švedskoj, Sloveniji, Španiji, u Republici Češkoj i na Kipru će uvesti EUGüVO odnosno EuPartVO kao osnov za rešavanje pitanja Koje će se pravo primenjivati za određivanje važećih propisa o režimu imovine u braku ili registrovanim partnerstvima zaključenim na dan i posle 29.01.2019. godine. Možda će se priključiti i druge zemlje. U drugim državama će sudovi rešavati ovo pitanje -kao i do sada- u skladu sa propisima nacionalnog međunarodnog privatnog prava. Osim toga će se u svim zemljama, i u gore navedenim, i dalje primenjivtai nacionalno međunarodno privatno pravo (IPR) u svim pitanjima režima bračne imovine za sve brakove i partnerstva koji su zaključeni do 29.01.2019. godine. 

S obzirom na povećanu mobilnost mnogih i na rastući broj kako dvonacionalnih brakova i partnerstava tako i ljudi sa više nego jednim državljanstvom, EUGüVO i EuPartVO treba da uspostave jedinstvena pravila o tome koje će se pravo primenjivati za određivanje režima bračnih imovinskopravnih odnosa. Pri tome je, po pravilu, važno gde je prvo zajedničko uobičajeno boravište surpužnika.

Zašto je važno biti upoznat sa sadržajem uredbe?

Ukoliko supružnici nisu izabrali pravo koje će se primenjivati, režim bračnih imovinskopravnih odnosa će se regulisati u skladu sa propisima one države gde supružnici imaju ili su imali svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište. Ta odluka se, jednom doneta, o pravilu, naknadno ne može menjati. može se raditi i o državi koja nije članica Evropske unije.

Npr.: Par koji je u Nemačkoj sklopio brak, seli se neposredno nakon toga u Rusiju da bi se kasnije razveo u Francuskoj. Prilikom razvoda će se primenjivati pravni propisi o režimu bračne imovine Rusije, ukoliko nisu izabrali drugo pravo Koje će se primenjivati na režim bračne imovine. Ukoliko se razvod vodi u državi u kojoj EUGüVO nije na snazi, nacionalno međunarodno privatno pravo te zemlje će odrediti primenljivo pravo, što znači da bi u tom slučaju nemačko pravo moglo biti primenljivo.

Uredba se odnosi na bračne imovinskopravne odnose sa svim građansko-pravnim aspektima koji se odnose kako na upravljanje imovinom supružnika u svakodnevnom životu tako i na deobu bračne imovine, naročito usled raskida ili razvoda zajednice.

Gde je uobičajeno boravište?

Uobičajeno boravište je mesto gde lice boravi u okolnostima koji ukazuju na to da ne boravi u tom mestu ili regionu isključivo pripremeno. To se dokazuje pomoću činjeničnih okolnosti; naime, treba da se utvrdi gde se nalazi težište socijalnih kontakata, naročito u odnosu na porodicu i posao. Boavište se ne smatra privremenim ako je uvek i od početka postajala namera da se na tom mestu neprekidno boravi duže od šest meseci. Kratkotrajni prekidi se ne računaju. To važi i za lica koja po nalogu poslodavca borave -doduše privremeno, međutim, više od šest meseci - u inostranstvu.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora važećeg prava?

Supružnici ili budući supružnici od 29.01.2019. godine imaju mogućnost da odaberu pravo koje važi u zemlji uobičajenog boravišta ili u zemlji čije državljanstvo jedan od supružnika ili oba supružnika u trenutku izbora prava ima. Izbor prava se vrši u pismenoj formi sa datumom i potpisom oba supružnika. Dokument koji se šalje elektronskim putem je važeći, ukoliko postoji mogućnost trajnog skladištenja.

Ukoliko zakon u državi članici u kojoj oba supružnika u trenutku izbora prava imaju svoje uobičajeno boravište, predviđa dodatne formalne propise za sporazume o režimu bračnih imovinskopravnih odnosa, primenjivaće se stroži propisi. Iz tog razloga se izbor prava u Nemačkoj vrši uz javnobeležničku overu.

Ukoliko oba supružnika svoje uobičajeno boravište imaju u različitim zemljama članicama dvoljno je da su ispunjeni formalni propisi jedne države članice. Ukoliko samo jedan supružnik svoje uobičajeno boravište ima u jednoj od zemalja članica koja ima dodatne formalne propise oni se moraju primeniti. Isto to važi i za ugovore o režimu bračnih imovinskopravnih odnosa.