Willkommen auf den Seiten des Auswärtigen Amts

Međunarodne otmice dece

Članak

„Međunarodna otmica dece” je neovlašćeno prekogranično odvođenje ili zadržavanje zajedničke dece od strane jednog roditelja bez saglasnosti drugog roditelja koji vrši (zajednički ili sam) roditeljsko pravo. Roditelji koji su žrtve otmice mogu naći ovde informacije o savetovalištima i mogućim merama.

Opšte informacije

Pojam „međunarodna otmica dece” podrazumeva neovlašćeno prekogranično odvođenje ili zadržavanje zajedničke dece od strane jednog roditelja bez saglasnosti drugog roditelja koji vrši (takođe) roditeljsko pravo. Najčešći cilj roditelja, koji neovlašćeno odvede/zadrži dete, je da u inostranstvu izdejstvuje novu, za sebe povoljniju, sudsku odluku o pravu na staranje. U slučajevima međunarodne otmice dece ljudi često kontaktiraju Ambasadu, međutim ona nema nikakve pravne, a veoma ograničene realne mogućnosti pružanja podrške pri povratku otete dece u Nemačku. Bez izuzetka, širom sveta se pitanjima vršenja roditeljskog prava i prava određivanja prebivališta bavi sudstvo. Isto važi i za pitanja prava na viđanje.

Ambasada u Beogradu ne utiče na odluke srpskih ili drugih sudova. Takođe, nema mogućnosti da traži od vlade zemlje prijema da izvrši uticaj na sudstvo. Kada bi se radilo o obrnutom slučaju, da strane vlade zatraže od nemačke vlade da izvrši uticaj na sudstvo, ta molba bi bila odbijena uz ukazivanje na nezavisnost pravosudnih organa. Mogućnosti Ambasade za pružanje pomoći su posebno ograničene kada oteta deca sem nemačkog imaju i srpsko državljanstvo. U tom slučaju, nadležni srpski organi će decu isključivo smatrati državljanima Republike Srbije i prema tome će  odrediti postupak. Da li deca imaju i nemačko državljanstvo, pri tom, ne igra nikakvu ulogu.

Nemačka i Srbija su potpisnice „Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece“ od 25.10.1980. godine. Cilj Haške konvencije je da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici (potpisnici Haške konvencije).

U svakoj zemlji potpisnici konvencije postoje centralne službe koji su nadležne za sprovođenje Konvencije. U Nemačkoj nadležna služba je:

Ukoliko se međunarodna otmica dece vrši u nekoj od država potpisnica Konvencije preporučujemo da se bez odlaganja obratite gore navedenoj centralnoj službi u Nemačkoj (Bundesamt für Justiz). Upiti i podnošenje zahteva kod centralne službe ne podleže plaćanju takse. Centralni izvršni organ za sprovođenje Konvencije u Srbiji je:

Centralne službe su u uzajamnom direktnom kontaktu. Ukoliko se obratite nadležnoj centralnoj službi, ona može da stupi u kontakt sa drugim roditeljem i da pokuša da ga privoli na dobrovoljno vraćanje deteta. Ukoliko ne uspe, centralna služba se, po pravilu, obrati nadležnom  sudu radi donošenja sudske odluke o vraćanju deteta (videti dole).

Vansudska rešenja

Usled neizvesnosti ishoda sudskog postupka u inostranstvu poželjno je da roditelji konflikt reše sporazumno. Potrebno je brižljivo razmotriti da li je često dugotrajno i skupo sudsko rešenje stvarno jednostavniji put nego razgovor – koji po potrebi može da se vodu uz podršku osoba od poverenja ili savetovališta – pri čemu roditelji treba da se rukovode isključivo dobrobiti zajedničke dece, a ne ličnim razmiricama. Pravne pozicije često nisu od pomoći – ma koliko jasne bile iz nemačke perspektive. Nemačka sudska rešenja nisu od koristi, ukoliko nisu priznata u inostranstvu. Druge države – isto kao i Nemačka,  zadržavaju pravo da na svojoj državnoj teritoriji suvereno donose odluke uz pomoć nadležnih sudskih organa.

Sudske procedure

Ukoliko se roditelj ipak odluči na sudski postupak, postoje dve mogućnosti. O pravilnom  izboru i efikasnosti raspoloživih mogućnosti u datom slučaju treba konsultovati advokata.

  • Priznanje i izvršenje nemačke sudske odluke:  Ukoliko postoji pravnosnažna odluka nemačkog suda o pravu na staranje ili pravu o određivanju boravišta, roditelj koji vrši staranje može da pokrene postupak priznanja i izvršenja te odluke u onoj zemlji gde su deca odvedena ili zadržavana. Bez uspešno okončanog postupka priznanja sudske odluke nemačkog suda, ista u stranoj državi ne proizvodi pravo dejstvo.
  • Pribavljanje strane sudske odluke: Postoji alternativa da se kod nadležnog suda zemlje gde su deca bespravno odvedena ili zadržavana pokrene poseban sudski postupak za određivanje starateljstva, sa ciljem da se na osnovu iste deca vrate oštećenom roditelju.

Obe alternative su, prema iskustvu Ambasada, skupe i dugotrajne. Pri tom je najčešće pomoć lokalnog advokata nezaobilazna. Spisak sa imenima advokata ćete naći ovde. Ni Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke ni Ambasada ne preuzimaju sudske ili advokatske troškove.

Krivične posledice

Međunarodna otmica maloletnika je kažnjiva u skladu sa odredbama nemačkog krivičnog zakona (član 235. Nemačkog krivičnog zakona). Preduslov za krivično gonjenje je da lice čije je pravo na vršenje roditeljskog prava povređeno podnese adekvatan zahtev. Zahtev iznimno nije potreban u slučaju kada nadležni organ za krivično gonjenje (državno tužilaštvo) prepozna poseban javni interes i postupi po službenoj dužnosti. Međutim, iskustvo pokazuje da krivične ili policijske mere same po sebi samo u iznimnim slučajevima dovode do željenog ishoda. Očevi ili majke sa nemačkim državljanstvom koji protiv volje drugog roditelja odvode zajedničko dete iz inostranstva u Nemačku, ne poštujući  pri tom stranu sudsku odluku, prema nacionalnom pravu možda vrše kažnjivo delo.

Savetovališta

Ukoliko se radi o međunarodnoj otmici u nekoj od država potpisnica Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece stupite odmah u kontakt sa Saveznom službom za pravosuđe koja je centralni izvršni organ za pitanja međunarodne otmice dece. Sveobuhvatne informacije i savete u slučaju prekograničnih konflikata po pitanju povrede prava na viđanje odnosno staranje kao i po pitanju međunarodne otmice dece naći ćete kod nemačke Centralne službe za prekogranične konflikte po pitanju vršenja roditeljskog prava (ZAnK) i kod Međunarodne socijalne službe (ISD) u Berlinu. Pored toga, savetodavne delatnosti pružaju i Organizacija za medijaciju i posredovanje „MIKK e.V.“ odnosno udruženje pogođenih bi-nacionalnih roditelja. Podršku mogu da pružaju i savetovališta za odgoj i porodice nadležnih humanitarnih udruženja kao i lokalna udruženja Nemačke službe za zaštitu deteta ili državni organi za zaštitu dece i omladine.

Na početak stranice